Brastvo

56

ски на истоку и љеворечки на западу као руке са опруженијем трупом на сјевер низ Лим, куда и јесте главни дио васојевичке нахије.

Западна гранична међа нахијеска.

Ми знамо до вад да је на југу васојевичке нахије Зета са Арбанијом а на истоку Пећи стара Србија. Треба нам још да се упознамо са сусједима на западу, а тако и на сјеверу.

Западно од васојевичке нахије, а на лијевој страни 'Таре, имамо морачку нахију. Ову нахију од Вавојевичке одваја дугачки низ планина, а одваја их у неколико и сама Тара.

Докле ву Турци колашинеки били у сили, и докле су они држали Тару у својим рукама, дотле бу Морачани били сасвим одвојени од Васојевића но не по простору земљишта већ по вили Колашинаца. Колашинци су, у прошлом вијеку, често пута ударали и нападали на Морачу; али кад Морачани у једној битци потукоше Колашинце тако страшно, тада бе они заклеше и зарекоше : да неће никад више ударати на Морачу, те је тако код Колашинаца постала и ова изрека као пословица:

„дЗаклеше се Турци на погачу,

Да не иду никад на Морачу“.

Послије те заклетве пи побједе над Колашинцима Морачани су за дуго на миру били, јер су се Турци строго држали своје заклетве, и не би је они никад ни погазили, да је не погази Мехмед Али паша 1817