Brastvo

53

„лила Васојевићима из Лијеве ријеке а до тада звала "бе Асом, а пређе тога Будимском жупом.

Лијева ријека права је кошница старка из које "су се ројаци села лимске нахије као у кованлуку пдређала с обје стране. Она је легло, она је матица свију Васојевића на Лиму. Одатле се нахија највише населила, а Лијева ријека опет се није раселила. Ва"сојевићи су из Лијеве ријеке донијели собом Будимкој жупи, равноме Асу, свој племенски нов назив „Нахија Васојевичка“, која је носила име и „Гусињска нахија“, по Гусињу.

Доцније послије ове комске битке, Љеворечини су „подигли себи нову цркву, но не на Ножици гдје је Васојева била већ на Лопатама у ријеци, под каменим "брдом „Брњцем“ на врху Лијеве ријеке код које сад дивну школу имају. Ту на Лопатама јесте кућа војводе Миљана Вуковића са оне стране Рашкова Гувна под Брњцем. Код те цркве сахрањени су знатнији Ваео„_јевићи новијег доба — Љеворечани — као: Сердар Никола Бошковић, поп Милош Поповић, а у најновије доба војвода Миљан Вуковић и његов син, морачки јунак, Командир Тодор, брат Гавре Вуковића садањег министра црногореког.

Прича се за неког Вавојевића од онијех што су се одселили у Сријем, да се вратио ради виђења у своју постојбину, Лијеву ријеку. Жеља га је понијела да види комеке планине и своје рођаке, па кад се вратио, њега задрже Љеворечани и не дадну му да иде поново у Сријем, те тако онту остане, па да би и од „њега било порода ту, то га и ожене с неком дјевој-

50"