Brastvo

55

Њиме се иде онда кад нема снијега. Други пут, споредни, одваја се више Колашина из Речина и води преко Кривог Дола, Горњијех Села и Црног Врха те слази код Ђурђевијех Отубова у Беране. За овај пут кажу, да је био главни у добу Немањића.

Васојевичка нахија на Лиму.

Ми знамо да се васојевичка нахија звала гуепњском, и тај ве назив помицао и до половлне овога вијека, а од тада тај назив потпуно је замијењен племенским називом — ваесојевичка нахија. Истина је, да је у овој нахији и од пређе било звучно име Васојевића јако, али тек до тога доба она је била под управом гувињеких забита и звала се гусињском нахијом. У лимској долини овај племенски назив почео је да звучи још од почетка 17 вијека нарочито око Злоречице и Краштице. Ту, на тијем ријекама, постале су прве насеобине овога племена још одмах по исељењу патријарховом, ва којим су стари житељи ове нахије скоро сви прешли у Аустрију, сем Шекулара и малог броја виротиње која ве није могла кренути. Шекуларци засељавали су екоро опувтјелу пећеку нахију, и заиста у Пећи и у пећској нахији оно Срба што има већином су Шекуларци,

Да рашчистим с називима ове нахије. У срећном деобу она се звала Будимаљском жупом, том омиљеном мјесту Немањића, у којој се и данас још видјети могу остаци љетнијех дворова Немањића, и града, који је био више Будимља на једноме висоравњу „Заграђу“. Да-