Brastvo

242

љани нијесу почели да турче, за то се може рећи хвала Руфиму, и зато је добро било што је ону Краље дошао и ту остао.

Видиш ли Миловане, од Гусиња до Бијелог Поља. и од Кома до Јаштака шта би и шта се уради са овијем народом. Од прије ни доље по равном Асу у Будимаљској жупи, а ни горе у Плавској 'немаше много Турака. За вријеме мога ода војводе Лакића било је Турака и тоу Гусињу, Плаву и у она два села, Мартиновићу и Вусању, а она друга села на броју близу осамдесет, бијаху сва чиста као оно срма и злато и све браћа као од једне мајке и једнога оца. Лако је било моме оцу. онда војводовати и судити народу! Но боље је за њега што је преминуо, док је тако на Лиму и око Злоречице било. Заиста за вријеме његовог војводовања готово се није нико потурчио, а од како он умрије, као да неки бијес униђе и овај народ. Сад Турака ето има по свој нахији. Моји савјети и Мојсеови пропадоше узалуд и све то иде и оде у Турке као поток к ријеци. Остави Лабане, то су ускоци Васојевићки и ако се Васају. Но гледај, шта би са доњом Ржаницом : сва се истурчи и сва пође за онијем једнијем потурчењаком Рам-Усом. Ето, зађи и по другијем селима свуда ћеш наћи Турака, па ето и овдје под Комом мој рођав и први комшија Мео Фатић до јуче бијаше Србин, а сад: Турчин и по, и као да је из Шама дошао ! Шта би ово чудо и шта се уради“ Па и дјевојке, да их Бог убије, иду и удају се за ове потурчењаке сваки дан, и то све из бољијех кућа. У овоме огњу коме сад да се вјерује, на кога да се ослониш и са ким да радиш% Вјеровати никоме не смијеш. Но ти бјежи у Морачу. Бул-бег је змија и да може не би крста нигдје у свијету остало,