Brastvo

Ма о У ТУГУ РИМ КУ 7 ЗАР АЕ 4 “4 ~,

244

су опушћена и многа друга села, тада су опушћена и села: Крушево и Криваче. Страшан је то покољ био! Онда су Турци и онај збјег у Пећини Жољевичкој топом гађали с Пашине воде од Лима и згодили га. Од тада се онај извор и прозвао Пашина вода.

Један Никола од заробљенијех Шеремета некако стркну и утече у Голеш планину више Мурине и Шеремета и тако као прет го остаде без нигдје никога свога у планини, доцније живјећи животом страшно мучнијем и потудцајући се с мјеста на мјесто, оде у Зету, одакле и јесу старином; али и тамо дођоше Турци. Његови потомци одигоше и одселише се у Мораву, негдје код Ибра и Мораве код Карановца у неком Курилу селу; али и тамо Турци, те се моји најпослије опет вратише овамо на Лим у Будимље и наседише се у оном дијелу села, који се пи до данас зове Чаршија“) и таман што се емјестише, смирише, окућише и рекоше, помози Боже, а Турци их искасапише као што и сам о томе знаш по чувењу од твога оца. Ух! што то и мене није тад постигло, те не би већ имао ко ни кога да жали, што ме тад изнесе мајка !

Ето и данас под Голешом до Лима у Шеремету из калдрме, која се и сада може видјети и види се, израсле су велике букве као бадњеви дебеле, може бити има их од сто година старијех и на самом огњишту Шереметовом. Ондје гдје су Шеремети срећно живјели неколико стотина година, сада је права пустиња, кад човјек прође путем, да га страх ухвати, таква се тамо гора подигла. Да је

%) Доњи крај села Будимља зове се и сада Варош или Чаршија. Она је то и била некад.