Brastvo

245

тада и Никола кад и Богдан погинуо, бар би на своме огњишту код оца кости оставио.

Збогом војводо, с Богом !

Војвода, кога је Милованов говор јако дирнуо, остаде доста потресен, а Милован оде право кК Џеху преко Рајчића дола за Краље, но и тамо му то исто казаше, што му је и војвода казао.

Кад је Милован прешао из Коњуха у Краље заданио је у Гвозда код Ђекића и сестре Вукане, ту га је осјетло Илија Раовић, но није смио да га нападне. Сестри Вукани с братом Милованом то је био пошљедњи састанак и ако га је она од Раовића здравог отпратила.

Међу тијем то што Илији Раовићу није испало за руком и овом приликом да Милована ухвати или убије, то је испало Веку Илдинчићу из Мораче, за кога је Илија и казао Репепагићу да би убио оца; и заиста тај Илинчић био је такав, Њега је Раовић нашао, подмитио га, сад се гледала само згодна, прилика па да се Милован никад више не врати у Васојевиће на Злоречицу у његово село Краље.

Док је Милован био на Злоречици и по Краљу и док је он тражио начина како да се врати на згариште свога дома, дотле је био Илија Раовић отишао у Морачке Катуне и негдје на Јабуци“) нашао Века Илинчића, с њим се договорио и уговорио да овај Милована убије за мито, на што је Веко пристао и ту се побратиме, а да ово убиство испадне у повратку, било је доста времена, јер се Милован доста био задржао по Краљу, гдје га је Илија, кад је из Мораче дошао, и затекао код сестре у Гвозда под Лисом планином; но ови га вје-

%) Катун у Тари.