Brastvo

246

што препрате до Вељег Брда са оне стране Лисе, те се тако и овом приликом Милован измакао од

Илије, и тако је он до Вељег Брда Дрцком и Таром прешао у Морачу не знајући шта га тамо чека; а Илија већ је био сигуран да га од Илинчића у Морачи неће имати ко да сакрије.

Милован је с пушком на руци прешао Комске планине и дошао у Морачу. А чим је прешао у Морачки крај, он је објесио пушку о раме што је био знак сигурности. Кад је силазио низ Кост Планину он ту на самом подножју планине наиђе на једну заклану козу на сред пута више ријеке Сјевернице, коју псето бијаше почело јести. Пошто одби псето он ову козу издиже и објеси на букву која је израсла на сред пута била и пут је са обје стране обилазио. Ово је Милован. урадио зато, да псето неби кожу покварило, па затијем он је продужио пут к Сјеверници, поред које пут га вођаше у неколико к селу Мурви, гдје су га жена, и дјеца чекали са жељом.

Мало ниже, ито баш ондје, гдје се поток од Тузи уваљује у долину, који се мало ниже састаје с другијем већијем потоком који долази од Пл. Острвице, од којих кад се састану почиње ријека Сјеверница, сретне се Милован «ес Веком Илинчићем из Мораче наоружанијем скоро до зуба. И Веко Миловану назове Бога са:

-— Помози Бог Миловане, — Бог ти помогао Веко. — Одакле ти сад:

— Ја из Васојевића.

А зар ти још идеш тамо, како смијеш' Зар те ко смије тамо да прими:

па ~ о.