Brastvo

948

зарасла која се до скоро видјети могла. Из граба је исјечена синџирлија, то су два куршума везана жицом. Ето овако је гостопримство Веко Илинчић спремио Миловану. Заиста Мораче и Морачана недостојно. А она заклана коза била је ту, што ју је сам Веко био заклао и на пут оставио, како би Милован код ње застао те да га он могне узети на нишан, али се мјесто показало неудесно, јер ту на, томе мјесту није било сигурног заклона за Века, због тескобе.

Милован од ране није пао у Ојеверницу. Он онако рањен удвоји снагу, скиде с рамена пушку, узе је на руке, пође, пређе мост на Сјеверници и оде добра два сата пута док дође у село Мурву, ту погледа и видје своју дјецу која му се радоваху, и уздану дубоко, па на мах рече жени, Нено, ја сам зло и тешко рањен. Брже иди тражи гдје год по селу ракије комовице и донеси да опереш ране и измијеш ако што помогне, брже. Нена, поражена тијем гласом, зграби крчаг да иде ракије да тражи и да донесе, отрча, а Милован леже поред ватре на скромну постељу, с које је сутра-дан однесен у вјечну вућу — гроб.

Кад је Нена пошла трчећи да тражи ракије за прање рана, наредила је Велимиру да уђе и да сједи код оца. Велимир је одмах послушао Нену ушао и сједио код оца, за њим уђоше Радун и Стана. Милован их сад последњи пут загрли и пољуби и рече им, идите дјецо, иди сад Веле, иди, играј се с Радуном и Станом, па мало послије дођи. Велимир изађе с братом и сестром и мало се поигра, па опет уђе. Милован бијаше затворио очи, већ умр'о, њему се учињело да му отац спава, па га покри струком по лицу и опет изађе да се с братом и сестром попгра. Тада дође Нена с раки-