Brastvo

1 2ћ

250

издржа јуначки цијеле зиме поред огња без собе и пећи освићући често пута у стану снијегом завејаном као у гробници. Кад је прољеће дошло, ни Нена ни дјеца немогаху подносити свијетлост сунчану, јер им дим бијаше очи покварио, бијаху одимили; но благост пролећна, и вријеме љетње излијечи их те тешке муке.

Тога љета Спасоје Алетић узе Велимира као сестрића у своју кућу који је остао сироче по мајци од рођења а по оцу од прије године дана. Нена се није томе противила и ако је вољела да дијете код ње остане, а она се за тијем преудаде ва једнога Шошкића на Улотини у Полимљу; собом одведе и своју дјецу Радуна и Стану, те су се тако та мала и сиротна браћа на свагда подијелила. Судбина Српска. На дијелу добио је Велимир очину пушку Ћошему и ону струку — гаљачу — која бијаше пробушена од метка Илинчићева, у Сјеверници, а Нена је узела за Радуна и Стану оне двије краве са волом ватком, и тако се та дјеца више никад нијесу мијешала ни кад су одрасла; сем кад су једно другом на братско виђење у госте долазила. Ту подјелу извршио је Спасоје са Неном. Он је заступао Велимира а Нена Радуна и Стану, и тако је Велимир остао у Краље код ујака а Радун и Стана буду одведени у Улотину најприје код очуха; но кад и овај на скоро умрије, тада Нена оде са дјецом више Шеремета гореу Мурино и ту се настани да живи. —

Бјеше Стана испрошена кад Турци из Плава и Гусиња ударише хајдучки једног прољећа на Полимље. Са свијем случајно опазила је тај напад турски Нена, и она прва нада глас и каже по селу да су ударили Турци и нагне са дјецом бјежати низ Лим к Улотини, али је куршум из турске пушке