Brastvo

–.

112

улици. Она је била нешто старија од Марије, мањег узраста али развијенијег тијела. Имала је као гавран црну косу и дрно враголасто око. У лицу такођер лијепа, али без онијех Финијех црта Маријине Физиономије. Била је живахног темперамента и веселе Ћуди.

Она је искрено вољела Марију и била јој је вијерна пријатељица. Кад год су браћа имала да предузму какав повећи пут, увијек је ишла к Ма-

"рији да јој прави друштво.

Ту смо је ми, дакле, и сада у истој мисији затекли и упознали. 55 ;

— Знаш, Марија, нешто сам смислила! заподјену, послије једне паузе, опет Цвијета говор.

— Што то, Цвијето '

— Смислила сам, кад продамо ову рашу, коју и тако заједно радимо, да дамо паре браћи, да отплате што прије ту нову барку, што ће сада да купе. Што ти се чини ' 5

— Врло лијепо! пристајем драге воље на ту

твоју мисао. Истина је, нијесам ни ја хтјела ба-

цити паре у сампас, али опет увиђам да је твој приједлог паметнији и пречи.

—- А што си то ти била наумила !

— Од мојега сам дијела хтјела купити памука, изаткати браћи и себи по једно одијелои.......

Од један пут се тргну, ућута и уплашено упита

—- Јеси ли и ти чула, Цвијето !

— Нијесам чула ништа! Што ти је“ Што си се тако препала '

— Чула сам неку тужну вику, као да неко запомаже !

— То ти се причинило, јадна не била! Ти још увијек мислиш о браћи....