Brastvo
–.
112
улици. Она је била нешто старија од Марије, мањег узраста али развијенијег тијела. Имала је као гавран црну косу и дрно враголасто око. У лицу такођер лијепа, али без онијех Финијех црта Маријине Физиономије. Била је живахног темперамента и веселе Ћуди.
Она је искрено вољела Марију и била јој је вијерна пријатељица. Кад год су браћа имала да предузму какав повећи пут, увијек је ишла к Ма-
"рији да јој прави друштво.
Ту смо је ми, дакле, и сада у истој мисији затекли и упознали. 55 ;
— Знаш, Марија, нешто сам смислила! заподјену, послије једне паузе, опет Цвијета говор.
— Што то, Цвијето '
— Смислила сам, кад продамо ову рашу, коју и тако заједно радимо, да дамо паре браћи, да отплате што прије ту нову барку, што ће сада да купе. Што ти се чини ' 5
— Врло лијепо! пристајем драге воље на ту
твоју мисао. Истина је, нијесам ни ја хтјела ба-
цити паре у сампас, али опет увиђам да је твој приједлог паметнији и пречи.
—- А што си то ти била наумила !
— Од мојега сам дијела хтјела купити памука, изаткати браћи и себи по једно одијелои.......
Од један пут се тргну, ућута и уплашено упита
—- Јеси ли и ти чула, Цвијето !
— Нијесам чула ништа! Што ти је“ Што си се тако препала '
— Чула сам неку тужну вику, као да неко запомаже !
— То ти се причинило, јадна не била! Ти још увијек мислиш о браћи....