Brastvo

[13

— Мучи! — прекиде је упрепашћена Марија:

— Јеси ли сада чула!

— Јесам — одврати тихо, али озбиљно, Цвијета.

— Ено опет! Ајне мени ! То су браћа! Они су у опасности! Ајне, јадна ти сам!

— Мучи! Не кукај без потребе, него ужежп Фењер да им посвијетлимо, да угледају крај“) у овој помрчини! — рече Цвијета усплахирена.

У брзо се дјевојке нађоше на обали. Тужни гласови запомагања допираху сада јасније до њиховијех ушију.

— Цвијето, оно нијесу наши! — И нијесу! Познам п ја по гласу да нијесу !

Ја захваљујем Богу по сто пута што нијесу у таквој опасности! Али био то ко био, нама је дужност да му помогнемо ! Хајде да поринемо кајић““) ти да возимо ка Рату од Полуга “), откуд гласови долазе !

Јеси ли при себи, за Бога% Зар по овакој ноћи да се укрцамо у кајић, који је два мјесеца, већ на суху' Знаш ли да ће у час продријети уњ вода ' Па што ћемо онда; — примјети оштро Цвијета.

— Сад нема времена да се за себе бринемо, него треба да спасемо утопљенике! Држ' ти Фењер, а ја идем по париће'"') и по један конопац.

— Какве париће, на, ово море! Донеси велика, весла! — довикну јој Цвијета, ганувши се и сама на жалосне гласове несрећнијех.

Марија бјеше за тили час с веслима већ на обали. Ускочише хитро у чамац и сложно упријеше

12), Крај значи у примораца: обалу.

15), Кајић (турска ријеч) чамац.

ма), Рат од Полуга је сјеверни гребен (рт) у Шуњу.

15), Џарићи су мала весла, којима весла један сам човјек.

БРАСТВО УП. 5