Brastvo

196

Племић заустави око на Марију, па је ослови:

— Јеси ли ти та ваљана дјевојка, што је спасла, мога сина!

Марија одговори скромно :

— Ја и још једна моја пријатељица.

— Добра дуто, ејетићу се ја тебе! — Ба јој стари властелин.

У толико слуге огрнуше младог властелина, ме-

канијем огртачима и однијеше га у сеђету. Пред. кућом се он рукова са Маријом и њеном ОРДЕОА

п рече растављајући се:

— Немојте нас заборавити, повјетите нас 5 Ја ћу бити у нашој кући овдје у Лопуду, докле год. не оздравим потпуно. С Богом!

Слуге понесоше сеђету, а стари властелин те достојанствено, лагано за њима.

Марија их је још дуго гледала, док не замакнуше за густе боре и ловорпке.

ЛИ

„Љетниковац Госпара Рафа Н... па је баш на Италу. Од капије до двворца протеже се укусно уређена башта, засађена хортенсијама, туберозама, вербенама, разнобојнијем звјездицама, краљићима, ружама, ђорђинама и украшена бронзанијем митолошкијем киповима. Шетнице тог перивоја увијек су у пријатној хладовини, коју праве густе одрине“) мавасије, тројке, криваље п другијех финијех врста лозе. Одрине су наслоњене на високе, елегантне, камене стубове, од којих сваки показује друговачију мајсторску израду — цвијет разнијех архитектонскијех стила.

25). Одрина = османлук, лозница, чардаклија.