Brastvo
127
Дворац је сав од бијелог тесаног камена, у укусном готичком стилу. С лица, на горњем поду, има шест високијех прозора и једна велика стаклена врата, која излазе на балкан, подупрт трима кариатидама. За дворцем је велико двориште са више омањијех зграда за слуге. Ту је и млиница за маслине. Из ње допиру гласни узвици, емијех и пјевање.
— Весело те, браћо, весело! Ово нам је посљедња ноћ у госпаревој млиници! Сутра ћемо, ако Бог да, нашијем кућама, да божићујемо !
Тако је соколио старјешина у млиници своје другове :
—- Хајд! хајд! уприте листом сви, да самељемо и овај задњи млин! И тако није пун! Има само пет уборака! Хајде, весело! тјерај! Дед' за· пјевај једну, Вуко! Што си ми се ту збабио !
— Ко ја:
— Ти а да ко Дријемаш ми ту, а Бије се још људеки ни смркло! Хајд" зашјевај једну, де !
—- Зар не видиш, прото“), да зијева! Пусти га, он ти је као и кокош! Чим сунце зађе, тражи лијегало! —- примијети неки од момака.
Сва се дружина слатко насмија на те ријечи. Али се Вуко не наљути на то, него се и он насмијеши па рече, ударајући се поносито по прсима:
— Ма зар оваки дјетић да заспи: Није ово што му драго, ни мачији кашаљ, већ ово прави Србаљ !
да тијем се закашља и започе:
„Што-0-о је ово друштво невесело '
„ја л' се санка понаспало није:
„ја л' се вина понапило није
26), Прото (грчка ријеч: први, првак) у Дубровнику значи старјешина над каквијем радницима, главни мајстор.