Brastvo

129

— Не знам ти ништа, али занаго "') хоће, јер је био данас код кнеза >“) а и код Ђура у Шуњу, да се поздрави и с њиме. Ти знаш, он радо има њетову кућу, они су му спасли живот.

— Знам, знам, — прекиде га Нико, који се на те ријечи бјеше уозбиљио. За тијем сам понови протове ријечи припитујући:

— Ма дакле био је данас тамо:

— Био је, брате, био. А што питаш

— Ништа.... онако... хтио сам знати.... хоће ли сутра у град, јер сам и ја имао нешто посла. Сад када знам, мило ми је. Идем да легнем, да подраним сутра прије зоре, прије него отиду барке у град. Добра вам ноћ!

— Добра ти била! одговори му прото.

Док се овај говор водио у млиници, ишао је неки човјек журнијем кораком путем за у Шуњ. " Огрвут је кабаницом, па не можеш распознати је ли млад или стар. Кад је дошао на каквијех стотинак корака од рибарске кућице, скрену у десно с пута у гору, те се тако полагано и опрезно довуче до под један велики рогач. Ту стаде и звижну на чудноват начин, прије би рекао да је глас какве јејине него чељадета.

На тај глас, који је очевидно служио као уговорен знак, упути се из шипрага рогачу нека сијенка, којој огрнути онај човјек отиде на сусрет и пошто је узе за руку сједе с њом на траву.

27). Занаго = за цијело, по свој прилици.

28), Кнез (сошез) је властелин изабран од великог вијећа на 6 мјесеца или годину дана, да управља губернијом (соштавив) „Такијех је губернија дубровачка држава имала шест: у Стону, у Конавлима и на острвима: Шипану, Лопуду с Колочепом, на Мљету и Ластову. (сравви Д-р Л. Кнез Војновић: „Управа у старом Дубровнику“ у децемб. свесци „Дела“ за 1895 г.)

БРАСТВО УП. 9