Brastvo

~

Лед је био већ пробијен! Стари властелин се намршти, подбочи се и живо устаде из наслоњаче. — Охо! Што сам то чуо, Ту се дакле ради о готовој једној просидби! О некијем обавезама! А све без мојег посредовања, без мојег допуштења и

без мојег знања !' То је доиста ниско! То је срамно

и подло! Зар тако ради један властелин, један поштењак, један углађен човјек '

· — Молим Вас, оче, прије него ме осудите, допустите ми да Вам објасним, да ту нема ничега ниског, ни срамотног.

— Како; — упадну отац — како да нема ничега, срамотног '! Зар то није подло и срамно, обећавати једној дјевојци и имати према а обавеза, без очевог знања и пристанка '

— Не бих хтио, да те моје ријечи будете нао-

· пако разумјели, поштовани оче! Ја нијесам......

— Што наопако разумио! — прекиде га опет стари властелин, — што има ту наопако да се разумије, кад се каже да један младић има обавеза према једној дјевојци! Није ли то и сувише јасно : Није ли то ниско и подло:

— Опростите, оче, али опет Вам кажем, да сте Ви са свијем другачије разумјели моје ријечи, него што сам ја хтио њима да се изразим! Ако сам казао да сам обавезан дјевојци, ја тијем нијесам хтио да доведем у везу мој одношај према њој, јер у тому погледу не бих имао ништа да наведем изузевши моју тврду ријеч, коју сам јој дао, да ћу

је свакако вјенчати. Обавезе, које споменух, односе

се на цијелу нашу фамилију а не баш на мене самог. То су обвезе захвалности, које је наша кућа дужна тој фамилији !

Стари властелин, који није ни у сну могао да дође до мисли, да син, истицањем тијех обавеза за-