Brastvo

али помисао, да син захтијева, да се његова прастара гласовита лоза, која је увијек била урачуната у прве племићске куће, сада мора окаљати и оцрнити вјечитијем жигом срамоте, помисао, дакле, | да његов син хоће да упропасти еву славну и непорочну прошлост, изазва у њему такав гњев, да је пламтећијем очима стао пред сина, и подигнувши десну руку, у знак заповијести, изрече јакијем и оштријем гласом:

— Ја ти озбиљно сад стављам пред очи двоје: или се окани те подле и ниске намјере, или ћу те отјерати од себе и избрисати из чланства наше куће, ва коју ћу прије допустити да се са мном утре славно и часно, него да је наслиједи и продужи изрод, који би потицао од једне просте рибарке, о којој, може бити, свака мрнарина умије да исприча по какву еротичну авентуру !

— Ви сте, оче, господар да ријешите хоће ли Марија бити моја жена или не! Али, знајте, да немате ни по што права, да сумњичите њено поштење и да бацате љагу на њезино владање, — Ви, који је и не познајете, а нијесте другачије ни чули за њу, него кад Вам је, без обзира на опасност по свој живот, повратила сина од смрти!... То ли је сада пакосна награда, коју сте његовали за таку узор-дјевојку '... Ја знам, да из Вас говори горда таштина, која Вас је заслијепила, јер иначе не бих „могао шојмити, како то Ви, као један властелин, који скрупулозно и суревњиво пази на своју чисту племићску крв, 'да се за Бога не додирне са поганијем плебејским венама, не бих могао појмити, рекох, како смијете онако ласно и без икаква темеља нападати и упропашћавати. туђу част и понос !... Зар ваљда, пред Вашијем очима прост народ нема части, поноса и достојанства '... Ах, будите