Brastvo

Онај сиједи епископ ондје, што држи руку на наслону наслоњаче, би ли што другчије изгледао од овијех другијех, кад би смо замислили да му је у руци мач у мјесто махраме '

— Не, не! — рече госпар Рафо гласно, ставши на сред собе п упријевши очи у слике — не, не, славне и поштоване душе! Умирите се и будите увјерене, да ће ваша гласовита лоза ићи увијек вашијем стопама и да ће се увијек борити, свијем силама, да очува, неоскврњену и неокаљану, највећу светињу: породичну част !

УШ.

Једног лијепог вечера првијех дана премаљећа, сједијаше Марија на каменој клупи до кућнијех врата и замишљена гледаше у мирно море, по кому се још прелијеваху дуге пурпурне шаре — одсијев сунчанијех зрака, које се рефрактоваху у њежнијем, паучинастијем, високијем облачићима. Случајно јој се даде погледати ка Госпи од Шуња и угледа једнога човјека, гдје силави њеној кући. Она га је одмах познала, па се је много зачудила његовом доласку.

Откуд он сад овдје Зар није с браћом: Да се није што догодило ' — мишљаше она у себи.

— Добар вечер, Марија! Јесу ли дома браћа '

— Ма зар нијеси ти с њима,. Нико, — упита га она журно, заборављајући да му одговори на поздрав.

— Ето нијесам.... Нијесам могао.... Имао сам... Имао сам неки посао.... Него, што да ти кријем 7.:. Цијећ тебе нијесам отишао вечерас на рибање.

— Цијећ мене! Да се није што елучило'

— Није, Марија, ништа, не бој се, него..... како да ти речем, ....знаш, ....ја сам хтио.... ХТИО