Brastvo

да ти се нешто повјерим и да чујем што ти мислиш ! :

Она га само гледаше евојим великијем сјетнијем очима, не могући још никаке докучити, што ће то бити, што он хоће да јој повјери.

— Као што знаш, ПЦвијету сам удао овијех поклада, и остао сам ти без десне руке у кући; инокосан код старе, изнемогле мајке!... Док нам је Цвијете било, све нам је на цвијећу пјевало, а сад откад сам остао сам, и не грије ми се у кући!,..'5) Што ћеш! Није ни чуда! Ти знаш Цвијету! Ваљала је за три друге! У час ти она помети, избриши прашину, уреди, пристави објед, па сад сједни за разбој, сад помузи овце, сад усири млијеко, сад окрпи мреже, — све у тренутку ока и све весело, све пјевајући!... Е — е, а промисли како нам је сад, без тијех врлијех рука!... За то вам — ту се мало накашља — наумио... да се женим, да олакшам и себи и мајци. Себи да нађем друга и пријатеља, а мајци разговора и помоћи! — опет се закашља. Па знаш — продужи — мислим, да нијесам ни ја најгори момак !..... Имам оно мало кућице, нешто маслиница, коју лозицу, па богме и двије барчице, а и ове двије руке, —- ту се поносито удари рукама по мишицама, — па цијеним, да с Божјом помоћи, не би ни у мене гладовала, која би ме узела! — ту мало стаде и уприје очи у Марију.

— 0 — о, не би, разумије се — упадну Марија учтивости ради и тек да му нешто рече.

— Е, ето видиш... кад би ти хтјела поћи за ме, ја бих те на рукама носио. Гледао бих, да ти све чиним по вољи и да ти не мањка ни тичјега млијека.

45) Не гријати се коме, не бикнути се... не допадати се, не сједати се коме у кући.

1)“