Brastvo

се не! и ма А ~

Нико збиља и бјеше добра прилика за коју му драго кућу на Лопуду. Радљив, вриједан, хитар, одважан, искусан, а при тому кршан, јак и као кремен здрав. Сви су га сматрали за најбољег младића на Лопуду, те би свакој дјевојци , било поласкало, којој би он изјавио љубав. Свака би се држала срећном, коју би он испросио.

Али Марија, која се прије свачему другому надала, него да ће јој Нико тако изненадно преложити да пође за-њ, налазила се је сада у велику чуду. Не да се је колебала на што ће се ријешити, јер је с тијем била на чисто. Него је промишљала, каквијем би изговором најзгодније одбила Никову понуду. Јер, будући до крајности осјетљива, добро увиђаше какву ће му рану проузроковати својим одговором. За то је водила велику борбу у својој унутрашњости, мучећи се како би му ублажила тај тешки ударац.

(6 браћом ћу ласно! — преузе Нико, мислећи да погађа Маријино шутање, —- они ће те дати без иједне ријечи!... Ти знаш како ми лијепо живиао и како се радо имамо!.... Ђуро ми је чак и сам, један пут, изјавио, да му је много стало за моје пријатељство и да би му мило било, кад би то пријатељство вјечито трајало !... Ја сам у почетку мислио да је он тијем речима хтио наговијестити нешто друго, т. ј. своје вјенчање са Цвијетом. Али пошто сам се увјерио, да он то ни на крај памети није имао, увидио сам да је циљао на мене и на тебе !.... Дакле, као што видиш, само од твоје воље зависи, — од твоје једне ријечи!

Марија поцрвени, обори очи и збуњено проговори :

— Велика ти хвала, Нико, што си мене, убогу сиротицу, почастио твојом понудом, код толикијех,