Brastvo

виђенијех и бољијех дјевојака у Лопуду! Али ми је много жао, што ти не могу учинити по вољи !... Ја се не мислим никако удавати, јер не бих смјела оставити браћу саму без игдје икога !

Је ли Марија слагала кад је то рекла“

Кому су познати њени одношаји са властелином, могао б6пш са свијем умјесно примијетити, да. јест.

Али кад се промисли мало на пошљедњи догађај у двору Госпара Рафа, који њој за цијело није остао непознат и затајан, може се са севијем праведно и извјесно закључити, да је она одиста говорила истину. Јер, збиља, са свијем је појимљиво и вјеројетно, да је она, увидјевши, да јој се сви слатки ени осујетише, ријешила, да се никако и не удава, кад већ не може да пође за Ива, којег је љубила више него ишта друго на свијету.

Ника порази њен одговор. Не толико с тога што га је одбпла, колико што је знао, да изговор није истинит.

—- Дакле ти се не мислиш удавати '!

— Не!

— Цијећ браће! — упита је Нико на такав начин, да је очито било, да сумња у истинитост те изјаве.

— Јест! — одговори полугласно Марија.

—- Ама кому ти то пришиваш! Мислиш да не знам да си се другому обећала!

— Што говориш, за Бога, Нико; Каквом другому да се обећам '!

— Знам ја све, знам! Али ако нећеш бити моја, нећеш бити ни властелинова !

Ту подигну песницу и избечи тако очи, да Марија, уплашена од тог погледа, задрхта и побјегну брзо у кућу.