Brastvo
151
личност, која је, и по цртама лица и по годинама, у великом контрасту са том мртвом природом.
Ко ли је тај ту:
Шта ће он ту:
За цијело га крупне мисли опкољавају, јер изгледа врло туробан, расијан и сметен.
Већ су сви калуђери одавна легли, а он још увијек шета горе доље по обали. Послије неколико корака, стане, па прислушкива и гледа у море, махне два, три пут главом и опет шета.
Али куда ће опет она лађица сад ноћу ' Куд је оно завезла у пучину“ Рекао би да је управила баш ка Св. Андрији! Као да је и онај младић сада спазио. Он стаде и загледа се у њу, за тијем, — ваљда кад се увјерио да ће збиља ту, — похита оближњему кршу и из _ онијех љути изнесе повећи завежљај, по свој прилици рубља, и сиђе опет к обали. ;
Лађица је се лагано примицала, тако да он већ од неког доба чује сваки пут кад весла пљусну у море.
На блиједој и суморној свјетлости мјесечине, застрте танком копреном њежнијех облака, види се, да је у лађи само једно чељаде.
— Гдје си, за Бога, до сад Јеле:... Могла си од сутона до сад и са Шипана стићи!
— Па ја, Госпару Иво, готово отуд и идем! Ја сам се из Лопуда упутила, па све наоколо, полагано, возећи, довде.
— Како, зар нијеси из Шуња:' Зар ово није Маријина барка:
— Није, Госпару! Није смјела да ми је да, од страха да браћа не опазе да је нема!... Па сам