Brastvo

153

виђенијег кмета.“ Она је до душе својим другарицама причала. како је имала мноштво просилаца, и како се је десет пута могла удати, да је само хтјела, али је све одбила га љубав госпарове куће.

У кући је она одиста уживала неограничено повјерење. Чланови Фамилије поступаху према њој као према каквому другу. Њој је била повјерена сва управа имања на Лопуду, и премда су на том добру имали и запостата, ипак се је Јеле за све питала и њена је ријеч била увијек најмјеродавнија и најодеуднија.

— Госпа Деша, твоја мајка, поздравља те пуно, и поручила ти је, да би најбоље било, да се тип Марија вјенчате негдје изван наше земље, па кад Госпар Рафо дочује, да је све свршено, неће имати куд, него ће вам опростит и дозвати вас ко себи!... Још те свјетује мајка, да не идеш никако у Млетке, јер су 1 Млечићи лажни људи, па би вас вратили нашијем овамо, прије него би сеи вјенчали. Него ти поручује, да идеш у Зету или у Требиње. Тамошњи господари знаду за вјеру и ријеч, и неће је ни за што на свијету погазити !

— И ја сам то исто смислио, Јеле! Само да видимо што ће ла буде !

— Мучи, Госпару Иво! — прекиде га Јеле, —- ено неко на Рату од Мрчица. Немој да чује што говоримо. Може бити да је Марија, али, ко зна, да није ко други. Сада ћемо да спознамо кад се огласи.

— Јеси ли ти тог упита Јеле.

— Ја сам, ја! — одазва се с рата женски глас.

— А, ти си, добро је !

5) Запостат (грчка ријеч) надзиратељ имања.