Brastvo

[55

на моју кућу. Моја би јадна браћа умрла од бола, што“ им је образ погажен! То не смије да буде, не смије ни на који начин!

__— Алити нећеш да се даш разлогу! Ти нећеш да увидиш, да то није никаква срамота ни брука. Ми бисмо-послије два, три дана били законити муж и жена, — па ко нам што може онда; Што има ту да се замјери“' Ваљда што си са мном побјегла ' !... А ко зна да је то тако; Зар те нијесам ја могао уграбити'

— А-ја, никако, ни....

Јеле дотрча к њима, који сједаху под једном зелеником.

— Брже се одалечимо, ето једне барке одонуд ! Треба да се сакријемо !

— А-а, то ће бити браћа, — ускликну полу· гласно Марија — идем брже дома, да ме не затеку изваћ куће!

— Што! Зар нећеш са мном, Марија“... Зар тако ти ва мном поступаш'.. Је ли то твоја љубав ' Мучи, молим те, пусти ме, не задржавај ме!.. Ужежи сутра у вечер Фењер на обали Св. Андрије! С Богом...

— Али Марија....

Она бјеше већ отрчала. Узалудан му бјеше сваки труд да је заустави.

Јеле бјеше примакла чамац до самог краја, али вјешти рибари, којима је онуд сваки камичак познат, ипак примјетише да нешто стоји уз обалу, па пошто се под Мрчицама нијесу надали никаквој лађи, завеслаше к тому предмету, да виде што је.

Јеле спази њихову намјеру, па се склони се Швом у шипраг, гдје их ни свијећом не би нико могао угледати.

Рибари разгледаху чамац, да би дознали чиј је. ·