Brastvo

156

— А, то је Влаха Мариновића! — ускликну. један од њих.

— А ма што је оставио саму барку овдје:

— Ваља да је отишао да накреше горе и луча за докес““).

— То ће п бити! Хајдемо ми нашијем путем !

Мало за тијем Јеле с Иваном пловљаше пут Св. Андрије.

Кад га је превезла пожели му „добру срећу п добру ноћ“ и врати се око пола ноћи, неопажена, својој кући,

Небо се је одасвуда натмурило. Изгледа као да је застрто тешкијем оловнијем плаштом. Море силно хучи и бије непрестано својим горостаснијем валовима о хриди, од којих кад одскочи, запјенуши и забијели свуда у наоколо. Нонеки се јачи и већи

вал баци смјело на гребене, као да би хтио да их освоји и подјарми, те их покрије својом бујном пје-

„ном, која се послије дуго циједи са црнијех пуко-

тина и шкрипова.

Ђуро, Срђо и Перо су с Ником у лађи и бацају у море шабаку““). У неко ће доба Ђуро:

— Ако Бог да среће, да нахватамо ноћас доста рибе, могли бисмо је сутра добро продати, петак је, па да се на Спасов дан, што иде сад у четвртак, мало провеселимо. Ко зна да не утврдимо неки други посао!... Ако се не варам, чини ми се, да сам нешто уочио !

2). Докес (лат. поријекла) је ватра, коју наложе рибари да намаме рибу. 53). Шабака (тал. поријекла) велика мрежа за рибе.