Brastvo
156
— А, то је Влаха Мариновића! — ускликну. један од њих.
— А ма што је оставио саму барку овдје:
— Ваља да је отишао да накреше горе и луча за докес““).
— То ће п бити! Хајдемо ми нашијем путем !
Мало за тијем Јеле с Иваном пловљаше пут Св. Андрије.
Кад га је превезла пожели му „добру срећу п добру ноћ“ и врати се око пола ноћи, неопажена, својој кући,
Небо се је одасвуда натмурило. Изгледа као да је застрто тешкијем оловнијем плаштом. Море силно хучи и бије непрестано својим горостаснијем валовима о хриди, од којих кад одскочи, запјенуши и забијели свуда у наоколо. Нонеки се јачи и већи
вал баци смјело на гребене, као да би хтио да их освоји и подјарми, те их покрије својом бујном пје-
„ном, која се послије дуго циједи са црнијех пуко-
тина и шкрипова.
Ђуро, Срђо и Перо су с Ником у лађи и бацају у море шабаку““). У неко ће доба Ђуро:
— Ако Бог да среће, да нахватамо ноћас доста рибе, могли бисмо је сутра добро продати, петак је, па да се на Спасов дан, што иде сад у четвртак, мало провеселимо. Ко зна да не утврдимо неки други посао!... Ако се не варам, чини ми се, да сам нешто уочио !
2). Докес (лат. поријекла) је ватра, коју наложе рибари да намаме рибу. 53). Шабака (тал. поријекла) велика мрежа за рибе.