Brastvo

157

Ту застаде и значајно погледа емјешкајући се у Ника. Овај је разумио куда то иде, па, као да је једва и дочекао, развеже врећу:

— Чујете ли ме, пријатељи и другови! Што сам до сада тајио у срцу, цијеним да ће бити боље да и вама саопћим, те да чујем и ваше мишљење и ваше свјете!... Није Ффајде крити, ја сам преко мјере заљубљен у вашу Марију. Ја сам с њом, може се рећи, и никнуо и одрастао. Увијек сам с вама и уза њу, па није чуда што је тако радо имам... Прије три мјесеца упитам ја њу би ли пошла за мене, а она, ни пет ни шест, одговори да неће!

— Охо! Чујеш ти њу! А зашто те неће! ускликнуше браћа.

: — Она се изговара с вама! Вели да неће пријећ вас да се удава, да вас не би оставила саме!

— Ха! кад је за то, нек нема бриге, — рече Ђуро, — ми ћемо се, ако Бог да, и без ње промучити ! |

— Е-е, али има и друго нешто! — рече Нико оклијевајући.

— Што је то опет: Што има друго:

—- Тешко ми је то да вам кажем..... Боље

би било, да се ви сами увјерите,...

— То, као да је нешто рђаво! Што нам не би ти испричао све што знаш! Ми, јадни, ништа, не знамо! Дакле она има другога вјереника '

— Има —- одговори Нико устежући се.

— Који је то, Нико, по Богу брате; Кажи нам га, среће ти твоје и младости ти!

— Што имам да вам и тајим, кад зна већ цио Лопуд!... То вам је Госпар Рафов син!

— Госпар Иво :!

— Он баш! — одврати Нико.