Brastvo
157
Ту застаде и значајно погледа емјешкајући се у Ника. Овај је разумио куда то иде, па, као да је једва и дочекао, развеже врећу:
— Чујете ли ме, пријатељи и другови! Што сам до сада тајио у срцу, цијеним да ће бити боље да и вама саопћим, те да чујем и ваше мишљење и ваше свјете!... Није Ффајде крити, ја сам преко мјере заљубљен у вашу Марију. Ја сам с њом, може се рећи, и никнуо и одрастао. Увијек сам с вама и уза њу, па није чуда што је тако радо имам... Прије три мјесеца упитам ја њу би ли пошла за мене, а она, ни пет ни шест, одговори да неће!
— Охо! Чујеш ти њу! А зашто те неће! ускликнуше браћа.
: — Она се изговара с вама! Вели да неће пријећ вас да се удава, да вас не би оставила саме!
— Ха! кад је за то, нек нема бриге, — рече Ђуро, — ми ћемо се, ако Бог да, и без ње промучити ! |
— Е-е, али има и друго нешто! — рече Нико оклијевајући.
— Што је то опет: Што има друго:
—- Тешко ми је то да вам кажем..... Боље
би било, да се ви сами увјерите,...
— То, као да је нешто рђаво! Што нам не би ти испричао све што знаш! Ми, јадни, ништа, не знамо! Дакле она има другога вјереника '
— Има —- одговори Нико устежући се.
— Који је то, Нико, по Богу брате; Кажи нам га, среће ти твоје и младости ти!
— Што имам да вам и тајим, кад зна већ цио Лопуд!... То вам је Госпар Рафов син!
— Госпар Иво :!
— Он баш! — одврати Нико.