Brastvo

158

— Ама како за Бога, Нико, кад је он отишао у калуђере! Ено га на Св. Андрији!.. То не може бити! То није истина! Ти си се преварио !

— А ја вам опет Вељу да је истина и да се нијесам преварио!.. Он није отишао у калуђере од жеље да служи. Богу, него је на тај начин хтио да се освети оцу, који му није допустио да се вјенча с вашом сестром. Ето тако вам је то!

— А откле ти то све знаш — упита га Ђуро.

— То ми је приповједио Видо, што служи у кући Госпара Рафа. Он је чуо вас говор између оца и сина, п обазнао је послије, да је Госпар Иво побјегнуо у калуђере.

— 0, хвалимо те Боже! Што још нећемо чути на нашу бруку и срамоту! — ускликну Срђо.

— То није ништа! — продужи Нико, — то није још ништа, према оному што су ми причали неки колочепеки рибари, и што сам и сам синоћ ВИДИО. .. ;

— 0, Боже, јадни ти смо! Ја већ знам што је! — примијети Ђуро, — онај несрећник долази ваљда у вечер у Шуњ, кад смо ми на рибању !

— Није то, Ђуро, него Марија иде к њему !

=— Ма... Марија!... Марија... к њему: — упиташе пренеражена браћа. — То не може бити! Није истина, Нико! Ти лажет !

— Да Бог да ме морска пучина радовала ако лажем!.. Мени су приповједили то људи с Колочепа, а синоћ сам и ја то својим очима видио !

— Ама како може да иде тамо кад нема у што... Барку водимо ми собом, а кајић је на суху! — опази Ђуро.

— Она препљива до тамо, свако вече !

— Препљива'!.. Како ће да препљива двије миље и више |