Brastvo

__— И ја сам се чудио — рече Нико, — али тако вам је!.. Рибари су је виђали, па су мислили да је пљискавица, док је нијесу једном уловили и упознали !... Да би лашње угледала у мраку обалу Св. Андрије, он запали тамо огањ, по ком се она управља!... То сам еве ија синоћ видио. Сакрио сам се за вашом кућом, па сам чекао, да видим хоће ли се обистинити ријечи онијех рибара. Кад, у неко доба, чујем ја гдје се кућна врата отварају, и видим Марију гдје иде к обали. Дало ми се је погледат Св. Андрији, а тамо пламти огањ као докес!. .. Сад сам био већ увјерен да ме нијесу слагали, и да је, на жалост, све истина!

— Ах, Нико, што нијеси убио кучку! ускликну Буро гњеван. — Што није он учинио, то ћемо ми! Сада

ћемо је убити сјекиром, чим дођемо дома! — повикну Перо. — То је чека! — одврати Срђо.

— Немојте, немојте тако!.. Тако бисте окаљали руке крвљу и навукли бисте на себе одговорност пред судом! — опази Нико. — Боље је, да се правите невјешти сада, па да уловите прилику да се сами увјерите да је тако!

— Добро п говориш! — рече Ђуро. За тијем настави :

— Најбоље ће бити да ми вечерас њу увријебамо! Дођи и ти с нама на вечеру, па ћемо да јој пришијемо да ћемо негдје далеко на рибање.

. — Тако и ја мислим! — одговори Нико.

На то ће Срђо да примијетпи:

— Вечерас није ноћ згодна за то, јер она неће по оваком времену да се упути!