Brastvo

160 · а ј

— Измамићемо је ми, и још како! Није ни. синоћ било љешше вријеме, па опет сам је уловио! — рече Нико. ;

Мало за тијем искрцаше се из та И уђоше у кућу привидно равнодушни.

Марија их дочека обичном прија еј не слутећи, јадница, ни из далека, да су браћа ушла | у траг њеној тајни.

— Пожури сес вечером, јер ћемо чак под Мљет на рибање! — рече јој Ђуро.

— Ух, зар ћете тако далеко, по овакој ноћи: Дода са свијем безазлено Марија.

— Ти се за то не брини! — Одговори јој Ђуро. А за тијем, кад она изађе из собе, шапну Нику:

— Јес! видио како се кучка претвара !

Послије вечере, која је текла са свијем мирно, браћа се упутише мору, а Марија сједе за разбој да тче. - р

Ноћ је тамна да се не види ни прста пред очима. Ниједан се предмет не распознава у тому мраку. Ниједна се звијезда не појављује на црном небу. Валови све више и више бијесне. Све се живо склонило испред овако гњевне природе. Све се повукло у своје мирне станове.

Али у пучини се ипак види једна свјетлост!

Ко ли ће то бити, у тој страшној помрчини '

Чему ли је тај знак!

Хоће ли ико угледати тај Олијели жижак у толикој тами;

Ах, има неко, чије очи п сувише пажљиво прате ту евијеђу!