Brastvo

163

удвостручи силе, те стаде снажнијем и учестанијем кретањем крчити даље себи пут.

Ну то је личило на ватру издржавану хартијом и сламом!

Послије неколико тренутака, почеше се руке опет лагље, спорије и рјеђе кретати, — она се увјери да је умор савлађује !

Руке су још махинално шибале море, али њу су већ обузеле туробне мисли. Она је почела сумњати да ли ће моћи достићи мету, која, јој се сада причинила са свијем близу. Црне слике јој се предочише. Помисао, да јој је смрт сада већ ту, потресе њен дух, — она задрхта.

У то баш сијевну — и она угледа пред собом „лађу са четворо људи.

— Ах! Пријевара! Издајство! — врисну и нестаде је.

Њене већ иначе малаксале и изнемогле руке, клонуше усљед кобног потреса — и тијело потону под грдне валове.

Она бјеше спознала у свјетлости муње своју браћу. Ојетила се је одмах, да је ту Ников прст и његова освета !

Браћа чуше врисак и обрадоваше се, што је њихова част спрана и освећена.

Ну, та наслада није дуго трајала!

У брзо за тијем поче да их мучи грижа савјести. Сву су кривицу бацали на Ника, те су га почели тући веслима и настојали су да га избаце из лађе.

У тој очајној борби, гдје је свак гледао себе да спасе и да остане жив, нагну се изненада лађа и таласи је изврнуше.

» ЈЕ