Brastvo

177

Ово наређујем скопљанском кајмакаму да поступи како наредих, да ни једну тачку не пропусти јер ће бити одговоран.)

15. Мухарема 1268 (1852)

у Цариграду. Султан Абдул Меџид.

Пошто је ферман добивен, пођу Ђорђе и Поп Таса по писанију. Поп Таса пође до Скопља, Велеса, Штипа, Паланке, Кратова, Врања и тако даље, а Ђорђе оде у Београд. Тада Ђорђе донесе из Београда много црквених утвари, од којих неке још и данас служе. Тада су из околних села пали многи поклони манастиру, те данас имаде око 300 шиника земље оралије, винограда, ливада и тако даље.

Црква је, као што рекосмо довршена 1856. године. Одмах после 1856. год. направљене су „Старе Зграде“, и Поп Таса се настанио у манастиру. Поп Таса је и даље прибирао милостињу за манастир. На неколико година пред смрт Поп Таса се закалуђери и доби име Антим. 10. септембра 1864. године умре Поп Таса, а на његово место ступи брат му Поп Милхамло, потоњи бугарофилски прота у Куманову. 1866. године народ промени Поп Михаила и постави Попа Пауна СОтојилковића пз СОтарога Наторичина. Поп Паун је остао на овом месту од 1866. па све до своје смрти, 1891. године, и за то време подигао је манастиру углед у околини и имовно стање, а што је најглавније, сачувао га је од бугарофилске најезде. Што је манастир Забел био вазда луча српске свести у овом крају, при-

12) (јвај сам ферман нашао у остацима архиве пок, Димитрија Младеновића, старога иконома Кумаповскот. Има при том још других Фермана које ћу на другом месту саопштити.

БРАСТВО УП 12