Brastvo
178
пада захвалност Попу Пауну и његовим потомцима. Али у колу патриота који су манастир Забел и читав овај крај штитили од најезде Бугарске пропаганде и Арнаута, ипак, највише светли име пок. Поп Димитрија, сина Поп Паунова, бив. пароха
старонагоричкога и вођа српских устаника 1878.
г. у кумановском и паланачком округу.
Пок. Поп Димитрије је умро 1884. године у. Солуну, затворен у Ланли-Куле због чувенога српског устанка 1878 године. Ну не дотичимо се, за сада, овога светлога карактера српскога. На другом ћемо се месту срести са његовим светлим именом и делима и пожртвовањем његовим за Велику Србију.
Поп Пауна је 1891. године наследио унук му Поп Анта Димитријевић, кога, на велику жалост тамошњих Срба, а и нас одовуда, 10. Јула 1898. погоди тане бугарофилско из пушке дивљега Ар- | банаса.'“)
Врли Србине, Анто, нека ти је лака црна земља.
и нека ти је вечни помен у свем Српетву!
Као“ што су увек и свуда у Српетву манастири били места, где су се смишљавале многе патриотске мисли и одакле су полазили апостоли српске вере, тако је било и у овом манастиру 187%,. и 1378. године. — По што је наша војска, већ у јануару месецу 1978., стигла до Пчиње, и ту, по примирју, стала, нашло је се Срба у кумановском окр., који су се подигли противу Турака и тражили
15) И Поп Анта је сахрањен у ман. Забелу до свога деда Попа Пауна. На његовом споменику стоји написано:
— Овде почивају земни остаци свештеника Аптонија П. Димитријевића, игумана манастира. Забела. Рођен 1859. године у Старом Нагоричину, а мучки убијен испусти своју племениту душу 10. Јула 1898. године. Овај видљив знак подигоше му мајка Божана и браћа Денко и Василије.