Brastvo

195.

Он учини тако и одмах виде, како она диже једну пређу од некуд и надену је на преслицу, а другом руком узе вретено и отпоче да преде. Испрва се жица лепо скупља, и пређа се још лепше развлачи, а Настас рече у себи: „Благо томе !«“ Али после наиђе мрва сламе, те се увуче у жицу и направи чвор. У тај час паде крупан бисер из њеног ока и она уздахну и пропусти да чвор прође. После остави ту пређу, па узе другу од друге боје и започе поново. А та је друга била оштра у први мах, и конац се вио, колико се не да упрести и једва се слаже на вретено, ал' што она даље врти и пређу извлачи у толико се жица више привија и све мекша постаје. Виде Настас где се она осмејкује и да јој тога часа неста суза у оку. А кад конац поста мек као сзила, скиде она пређу са преслице и узе другу. Та трећа је пређа била сва изгужвана и замршена, да се не може почети ни са које стране. Од куд почне све се чвор до чвора ниже, и тако се једва привија уз вретено; па јоши сама пређа са преслице бежи. „То је мора бити моја!“ помисли Настас и дође му жао, као никад пре, а још кад Срећи почеше да лију крупне бисерне сузе, уздахну он и поклопи шаком лице, да се као човек не осрамоти пред својом Срећом.

И тако је то трајало дуго и ћутке, док Срећа не изређа сва своја предива за тај дан, а кад сврши рече Настасу :

— Је ви ли видео све:

— Јесам.

—- А знаш ли која је твоја пређа била:

— Знам, она трећа.

— Није, мој Настасе, него она прва. Она где је мрва сламе пала!

Настас отвори очи од чуда и једва после рече :

то о