Brastvo

РРА БАД и ам и ар Ба ај ме а Мо ти тЖОМЕ + У Ба · Миња Ме. Р Мине у

Ту а

Стајали су они обоје тако за дуго, и Настас не рече ни речи, а све гледа око себе, јер што сад види, никада пре видео није. Док најпосле не наиђе један гојазан човек зелених очију и жутих бркова, сав задуван од сала, колико је отежао и од њега се чује шуштање на десет корака. На руци му прстен е драгим каменом, што се блиста, као кап воде према сунцу, а више појаса виси му ланац од дебелог злата. Кад би тај поред Настаса и бабе, загледа, их са стране, па се заустави.

— А шта ви ту чекате' рече осорно.

— Чекам, да нађем сину службу, рече баба.

— А је л' он вредан '

— Јесте, и ко га узме неће се кајати.

Томе човеку беше тога дана побегао момак, те шта ће, него да узме Настаса. А кад Настас пође за њим, рече му баба на уво:

— Иди сад тамо, а знај да ћу ти ја опет доћи.

После Настас пође новом господару, а бабе неста у гомили.

Ова кућа Настасова газде бејаше од тесаног камена сазидана, висока на неколико басамака, тврда као град и пуна свачега. Још се прве капије осети Настас мирис од мрсног јела и виде пуне собе свачим што је лепо и скупо, а по сред њих се шета жена газдина, гола до рамена, и држи на прету шарену тиду, па.се е њом разговара.

Настасу рекоше где му је место и шта му је посао, и он учини све по реду, па онда поче да гледа.

Тако, пред ноћ дођоше њих неколико сви лепо и богато обучени и одоше са његовим газдом и женом за велику трпезу, на којој су били сви по-