Brastvo

:202

други дан, виде свог газду, како виси о градској капији пи како свет на њега пљује. И међу светом. виде и све оне, што су толико пута заједно с њим јели и пили. После виде, како се диже сва та гомила и стиже у његову кућу. Однесе све из ње, а што оста изразбија и само остаде кадијина жена у једној јединој хаљини и дадоше јој од свега само ону шарену тицу, па је пустише у свет. А она весела кућа оста празна и сама, као пећина у којој се слепи мишеви играју и сове легу.

Настас метну руке на лице и заплака горко, а кад подиже главу, пред њим стоји она баба.

— Је си ли видео све и све запамтио, Настасе

Он махну главом тужно да јесте, а тада га баба дирну опет руком по очима и кад опет протледа, виде да стоје у неком непознатом месту, опет у једном великом граду, где је било све, као и први пут. А баба му опет рече:

— 'Ћути и само селушај!

А

Ту где су се сад нашли они, била је велика пијаца где се викало из свег грла; куповало и продавало много, свађало п тукло око трговине, и сваки, види се, за себе ради, нити је иком жао друга свога. Баба нађе за се иза Настаса склонито место и ту чекаше, као и оно пре. Не прође много, а један висок човек, сав знојав од рада, журно прође поред њих, види се, замислио се, ал кад спази бабу и Настаса стаде за часак и упита:

— Шта ви радите ту:

— Тражим сину службу, одговори баба,

— Ако је вредан и поштен, рече тај човек, ево му службе код мене. :