Brastvo

203

— И вредан је и поштен, само га узми.

И тако Настас пође опет да служи, а баба му као пи пре рече:

— Иди сад тамо, и знај, да ћу ти ја опет доћи !...

И опет се растадоше, као пре.

Нов газда Настасов био је богат трговац, који је имао пуне магазе и подруме еспапа, после две велике галије и тма дереглија, што су све то носили по свету и име му је било чувено, кућа поштена, а образ светао пред светом. Жена му је била паметна и добра и сносила је с њиме сав терет посла, а уживала тако исто сву срећу зараде. Па су имали још двоје деце, као две поле од исте јабуке, и лепе и добре, да им се ништа више пожелети није могло, до од Бога здравља.

На све ово Настас свиче брзо и лако, мислећи у себи, да је пређа ове куће најмекша и најтања од свију. Те године била је с пролећа киша, од које се већа п гора није запамтила, а после ње дође суша, тако исто дуга и јака, те се земља запече и изгоре, па пропаде еве жито у њој и сва храна на њој. Онда наста глад свуда, и жито се куповало за скупе новце и делило шакама, да се свет исхрани. Онима, чије су куће биле пуне хране, и није се осетило, па и томе трговцу, још како скочи скупа цена, његово се имање поче све више да већа, и да је жита имао још више, још би се више обогатио. Али он продаде пуну једну магазу и онда се тек сети, да је све то јевтино дао.

Од тада му се газда замисли јако и Настас га виде увек, како оборене главе и сабраних веђа шета сам крај куће и мора да је мислио много, јер већ