Brastvo

~) . Ен сл

Па опет не би ништа, и чинило се све по старом. Али се разболи дете газдино. А кад рекоше да му нема лека, онда виде Настас, где његов газда клече и рече:

— Опрости, ми, Боже и одржи ми дете у животу, а кунем ти се, да ћу све оно добрим повратити и никад више нећу учинити !

И дете оста живо, али кад прође дан два, газда заборави заклетву и не учини ником ништа, а поче као и пре. Тако, знао је Нестас, да кад његов кантар мери шта било, било је као да је свети Аранђео измерио, а сад га види где једним претом погуркује, да пре одскочи.

После разасла све момке у шуму, да доносе суво лишће и шашу, па је после сам ноћу пунио тиме вреће, а озго метао вуну, итако, место вуне, продавао суво лишће.

Све је то Настас видео, и кад год помисли да му оде и да све каже, јави му се баба, и он чује оне исте речи: „гледај ићути!“ И Настае је гледао и ћутао.

Разболе се опет друго дете газдино, па и за њега рекоше: нема му лека. Ко је год знао да лечи, свакога су доводили, а детету све горе. Трошили су паре немилице, равипали и капом и шаком, само да се помогну, али нигде помоћи нема. Онда опет газда клече пред икону и Настас га лепо чу, где рече :

— Боже,. одржи ми ово дете, а ево ти се заклињем, да ћу све зло добрим поправити и да нећу више да чиним друкчије, него како је право и поштено. Али, виде Настас, да светац на икони пониче очима и да му туга пређе преко чела, и после поста миран као и увек. „Није добро!“ помисли, али је само гледао и ћутао.