Brastvo
209
— Је л' све ово твога мужа и твоје“ упита Настас жену и показа на колебу и на ствари у њој. — Божије брате, па наше, одговори она.
После је помиловао децу, и што их дуже гледа, све му се лешша чине,и најпосле дође да зажали што и он нема таку. Ономе се старијем детету допаде њихов гост, па упита матер:
— Је л' да је он добар човек:
— Добар, сине, ти знаш да код нас само добри људи и дођу.
После је жена причала Наставу о своме мужу, о деци и о себи, како ту живе од како се узели и како им све од Бога и од људи добро иде, а срећни су, вели, срећни да се не би ни са ким
мењали. Слуша све то Настас, а у себи мисли:
„каква ли је њихова пређа, да ми је знати '“
У то дође човек. Деца му полетеше на руке, а жена му скиде торбу с рамена. Он весео, они весели и наста смеј и шала, и Настас виде да је све то од ерца и да је све то. благословено !
— Имамо госта, рече жена мужу и показа Настаса. ·
— Увек добро дошао, прими он, па се од једном завајка : Их, рече, купио сам само три суве рибе, а нас је сад четворо !
— Ја сам прва видела госта, ја му моју поклањам, рече жена.
— Е, узе домаћин, гост чека мене, зато од мене мора и да прими.
Настас се захвали и рече;
— Нека, мени је и хлеб доста,
— Та већ делићемо !
БРАСТВО УП 14