Brastvo

211

и поред бистре воде, загреју се наша срца, и свако расте од среће и игра од радости. Та ја се не бих ни с царем мењао ! Је л' жено да не би:

— Цар се у страху родио, и у страху живи ! рече жена.

И Настас први пут у себи рече и у срцу осети, да је у кући, где је срећа.

После су разговарали о свему, што је за њих било, док се домаћин од једном сети нечега :

— ено, рече, дај ми ону торбу.

Жена му је додаде, а он из ње извади једну стару, пошивену кесу и отвори пред свима. У кеси бејаше све златан новац и било га је много, да би се богат обрадовао.

— Ово сам у путу нашао, рече домаћин, те

_ је узех, да је склоним у кућу, да ако се нађе ДЕЈ

онај, ко је изгубио.

И сви су весело и безазлено гледали у пуну кесу туђих пара, али ни за једну пару њихов се прст не залепи !

После сви легоше у колебу, а Настас је сам дуго мислио о свему и видео јасно први пут, да није срећа велика кућа и пун џеп, него мале жеље и пуно срце. Најпосле и он заспа:

Око поноћи осети нечију руку на себи и чу глас газдин, где га лагано зове.

Настас му се тако исто одазва, а домаћин му после рече тихо:

— Има много година, како сам сваку ноћ слатко одспавао. Мене сан никад није мучио ни страхотом ни лажју. Било је то некад, кад сам само једну ноћ дрхтао, али је то прошло без греха и умирио сам се брзо. Сад је ево прва ноћ кад не спавам. И то због ове кесе, коју сам нашао. Знам да сам

~ 14.