Brastvo

219

знак нападаја. Друштво сложно нападне на Штикоја и његово друштво, а Штикоје, не могући се одупријети надмоћнијој сили, дадне се у бјегство, не би ли се спасао. Богић с друштвом гонио их је до Лијешња, у Ровцима, и многе поубијају. Ту их ухвати ноћ, и Богић рече: „ајтемо натраг, браћо, уфати сумрак!“ Од тада, веле, да се то мјесто зове Сумрак. У томе крвавом нападају погине један син Богићев, те Богићу остану у животу само два сина. Таквих непријатељских насртаја у то вријеме имала је Морача више пута, али их Богић јуначки одбијаше, и најпосле их се ослободи. За то га је његова породица и остала старосједилачка братства, признавала као свога старјешину, слушајући га и у свем покоравајући му се.

Сваког љета је Богић издизао са стоком на "своју планину Ком, ђе га један пут нападну Клименти и главу му посијеку; такођер, посијеку и два његова унука и плијене му стоку. Богић је тада био јако остарао. Мјесто, ђе је Богић наставао са стоком на Кому, веле, да се зове и данас Богићево Катуниште, а мјесто, ђе је погинуо, које се налази близу Богићева Катуништа, назива се Црна Рупа. Дакле, од седам Богићевих синова само су састарала два: Добрија п Ракоч. Од Добрије воде поријекло данашња братства у Морачи: Радовићи, Меденице, Перовићи, Вујисићи п Јагличићи ; а од Ракоча: Ракочевићи, који се дијеле на неколико разнопрезимених породица. Од првих броји се данас до 400 војника, а од посљедњих до 200. Како први, тако и потоњи славе своје крсно име Аранђелов-дан, које су насљедили од свог претка Богића, а становници су Доње Морале. Горња Морача и Ровци били су већ насељени са другим старосједиоцима и досељеницима, тако да