Brastvo

225

зову и почну на све стране убијати турске арачлије. да то Турци не улажаху већ тако често у Морачу, да купе арач и дохотке. Тако Морачани за неколике године до 1790. одбише Турке, да не купе лохотке.

Највећма су се Морачани противили турском господарству онда, када бијаше заратила Русија и Аустрија с Турском 1788. г., те бијаше дошао у Црну Гору мајор Букасовић, послан од аустријског двора, да подигне на оружје против Турака Црногорце и околни хришћански народ. Турци се свакојако довијаху, не би ли мирним путем савладали узбуђене Морачане и опет покорили својој власти; али не могући успјети, некакав Ћор-паша, управитељ пећске нахије, подигне силну војску, па заузме сва сјеверна брда Мораче и почне одатле пријетити Морачанима, ако се добровољно не покоре његовој власти. И ако је тада Морачанима, пријетила опасност, опет не шћеше без крви дати туђину искру своје драге слободе, него очекиваху у сваки час страшни турски нападај. Кор-паша, видећи стрмене и кршевите морачке стране, и 6ојећи се, да би могао тамо зло проћи, не удари одмах на Морачу, него затраја неколико дана по морачким висовима, шиљући поклисаре морачким кнежевима и пријетећи им, ако се не предадну. Ну Морачани ни под који услов не шћеше пристати, него сами они науме нападати пашу и његову војску, не би ли их узбунили и оћерали; те на сами Божић, кад се Турци нијесу надали, 1790. г. ударе на Турке. Турци се збуне овим ненадним нападом и почну бјежати а Морачани их ћерати кроз тијесне кланце и дубоке гудуре. Да је била ова битка жестока и да је ту пануло млого мртвих Турака, свједочи безброј мрамора, који се и данас налазе

БРАСТВО УП 15