Brastvo

126

по „Јеловијем Брдима, неки успети, а неки од сунчане жеге изломљени и до земље приломљени. Пошто се разбјена турска војска поврати у Колашин, упути се к Бијелом Пољу, а Колашинци, озлојеђени на њу, што тако срамно бјежи, поћерају је и на Луговима у Прошћењу, близу данашње црногорске границе код р. Таре, с њом се потуку и разбију је, ђе и сам паша главом плати.

Видећи Колашинци да не могу силом учинити ништа, почну се довијати, не би ли могли успјети лукавством и преваром. Увјерени су били, да ову побуну дижу највише морачки кнежеви, за то по-_ зову у Колашин, као на вјеру, ради договора: Рашка Радовића, Милована Дожића, Боја Пигранића, Мину Јаћимића п Томаша Ракочевића, кнежеве Доње Мораче, па, у мјесто да учине договор, мир и слогу, повежу кнежеве и зајме их у сургућ преко Ново-пазарског санџака у Солун. Тамошња турска власт поврати их у Призрен, а призренска власт пошље их у Скадар, да их тамо пресуди скадарски везир Масмут-паша Бушатлија. Ту је за кнежеве била највећа мука, јер Махмут-паша бијаше заклети непријатељ крста Хривтова и свега Хришћанства, па их шћаше на вјечне муке досудити; но кнежеви му се почну правдати, како томе нијесу криви ни они ни Морачани, но Колашинци, који им евакојаке зулуме чине, па му се обећају, да ће настојати, да се Морача умири и турској власти потчини. Махмут-паша их отпушти кућама, само под тим условом: да плате Турцима цио доходак за све вријеме, од кад им нијесу давали. Прошла је била читава година, од како су ови кнежеви пошли били у сургун из Колашина, па док су се повратили из Скадра; али од тешког путовања измучени и од