Brastvo

221

тешких мука обољели, помру сви, осим Рашка и Милована. |

Пошто је Требјеса у Никшићу разорена, Требјешани се преселе у Бјелопавлиће, а 1790. у Доњу Морачу. Ту је к њима дошао из Србије, из манастира Студенице, њихов рођак артимандрит „Авксентије Шундић. Али се Требјешанима ни ту не свиди стајати, те 1792. предигну у Горњу Морачу међу Ускоке. Њихов је главар био Малиша Бућић, којега је засердарио Митрополит Петар |. и назвао га Мина Лазаревић; он је становао на Чепића Главици, ђе је било зборно мјесто Морачана и Ускока. Ускоци су и до тада задавали страх Турцима, али сад, пошто се оснажише, почеше Турци, да се прибојавају од њих, те се договоре, да ненадно ударе на њих. Тако 1795. подигну се колашински и никшићски Турци, те се мраком, уз припомоћ неког морачког одметника, привуку Ек селима, а нико их није опазио. Само стража опали пушкама, дадне знак, да се бјежи, е је велика турска сила ударила. Турци навале, попале све, што се могло запалити, и учине све, што су могли учинити. 80. јулиј био је свједоком тог ужасног пожара. Пошто се Турци поврате с плијеном, робљем и пљачком, састави се око 30 друга Морачана и Ускока, потеку у претијец, западну на једно тијесно мјесто, куда су имали проћи Турци. Ту их јуначки дочекају и разбију, те су стотине Турака, бјежале од неколико Срба. Ту посијеку 37 глава, што Морачани а што Ускоци, и поврате нешто робља, пљачке и плијена,“)

Пошто оно Мијат убије на Градишту Амета барјактара, сина колашинског диздара, пође у ман.

#) Историја Црне Горе од Милаковића.