Brastvo

59 “о =

„љена прилика брзо им испадне за руком. Кнез Радуле 1794. г. дојави зими евоје овце на своје имање, у Доњој Морачи, у Бистрице на сијено. Турци ово дочују, скупи се чета у Колашину, те ненадно ударе на Радула и његова два сина: Јована ч Мину. Радула одмах убију, а млађег му сина Мину ране и стоку плијене; али их старији Радулов син, Јован, јуначки одбрани, да их не посијеку. Смрт Радулова задала је Морачанима велику рану, не само за то, што су ожалошћени били за њим, него још већма за то, што губе онога, који је витешки одбијао Турке из Мораче и не давао им купити дохотке по Морачи. Одмах иза његове смрти почну долазити Турци у Доњу Морачу, да купе араче и дохотке, јер им од кнежева нико не ставаше на пут, а народ бијаше остао без поглавице. Сувише, тадашњи кнез Рашко Радовић упуштио бијаше у Доњу Морачу Асан-бега, те су заједно дохотковали кроз Морачу за седам година. Тако опет Доња Морача постаде зависна. од Турака.

У кнеза Радула бијаху остала два сина, као два горска змаја: Јован и Мина. Они добро памћаху, шта је било с њиховим оцем, па вребаху прилику, ђе би га осветили. Али у томе 80. јануара 1797. г. погине код р. Таре на Дрној Пољани п „Јован, којега убију и посијеку Турци, помоћу издаје некаквог Маријана Пешића. Овај догађај, као и смрт кнеза Радула, налази се прибељежен на зиду ман. Мораче,“) које сведочи, да су Морачани јако ожалошћени били емрћу ова два јунака. Иза тога су Турци слободније долазили у Морачу и купили дохотке, па почеше опет чинити зулуме,

#) Види „Просвјета“, свеска УП, година П., страна 426, » Опис манастира Мораче“ од Ан. Јовићевића.