Brastvo

230

показујући се као самовласни господари од Доње Мораче. Са жалосним срцем посматраху ово многи морачки јунаци, али се не уздаху у своју сенату, да опет подигну устанак.

Мијат Дуловић ес Горњо-морачанима устрајао је и на даље противити се Турцима, те им не даваше ни дохотке ни ишта, нити смијаху долазити, у Горњу Морачу. Сви Горњо-морачани радо су уз њега приставали и признавали га за свога поглавара. Калећи Мијат, што се опет Доња Морача потчини турској власти, и елутећи, да може отуд п за њега какво зло проистећи, пође на Цетиње Митрополиту Петру 1. и почне му се јадиковати, како Асан-бег купи араче и дохотке по Доњој Морачи. Тада Митрополит Петар запита Мијата: „Ко би могао убити Асан-бега'“ На то му Мијат одговори, да би га најприје могао убити Мина Радовић, син кнеза Радула, јер Асан-бег долази у њетова стрица Рашка; а сувише, што је Мина на Турке јако овлојеђен, јер су му убили оца и брата Јована. Митрополит нареди Мијату, да призове Мину, и да му каже, да ће му владика дати златну медаљу и сто талијера, ако убије Асан-бега. У исто вријеме владика подстрекне Мијата, да и даље даје отпор Турцима, обећавајући му помоћ у вријеме велике невоље. Мијат се поврати весело с Цетиња и крадом дође у ман. Морачу код архимандрита Шундића, па му каже владичину наредбу и обећање. Одмах позову Мину и еве му кажу, на које Мина одмах пристане и обећа се, да ће убити Асан-бега првом приликом, кад дође у Морачу. Ту на договору био јеод стране Ровчана Реџа Дантичин, који Мини обећаваше у вријеме невоље своју помоћ у војницима,