Brastvo

231

За кратко вријеме иза тога дође Асан-бег у Морачу, у кућу некаквог Ђеке Ракочевића. Са, Асанбегом Мекићем био је колашински диздар и још дванаест ага, који бијаху дошли, да купе араче и дохотке. Овог пута Турци учине већи зулум него икад прије; стегну народ и одаберу дванаест највренијих Морачана од разнијех братстава, па их пошљу у таоце у Колашин, ђе буду одмах затворени у волту једне куле Мекића. (Пошто је Ањаз Никола освојио Колашин 1878. г. ову је кулу даровао војводи Шолу Радовићу, сину војводе Мине Радовића а унуку кнеза Радула; али је правитељство исту кулу откупило од војводе пи употребило је за државне потребе). Исте ове јесени, 1801. или 1802. године осветио је био Мина Радовић свога брата Јована, јер с друштвом бијаше поубијао и " посјекао девет Пешића на Планиници, ђе пм је било насеље. Иза тога био је Мина пошао у Горњу Морачу, али кад чује, да је дошао Асан-бег у Доњу Морачу, сађе се Мијатом у ман. Морачу, ђе нађу архимандрита Шундића и Реџу Даничина; ту се Мина договори с Реџом, да га Ровчани препрате преко Жупе Никшићске код владике на Цетиње, па пође, да тражи Асан-бега с друштвом, и нађе га на _Рајичевинама. Ту та Турци лијепо приме, мислећи, да доноси добре гласе из Горње Мораче. Мина је тада стајао у Горњој Морачи на имању, које је његову оцу поклонио Митрополит Петар [. Џошто поспавају и Турци и Морачани, примакне се Мина код Асан-бега, пробуди га и каже му тајно, да су они Мијат Милетин покупили арач од Горње Мораче и да су га донијели у манастир, па му савјетује, да би добро било, да га он сам прифати кријући од друштва, како не би дао дијела осталим Турцима, само да што дадне њима двојици за за-