Brastvo

251

оставио је своје синове, од којих је жењен био само Глигорије, а остали су били нежењени. Глигорије је постао старешина у задрузи још за очина живота. Синови Недељкови били су у свему вредни. Сваку алатку умели су да направе. Запатили су доста стоке; јер је земљишта за то, у оно време, било изобиљно. Мало по мало постану најимућнији људи у оној околини. Као доста имућан, почне Глигорије по мало и трговати са стоком, тако, да је за кратко време постао један од главнијих трговаца у оном крају, који су радили с Турцима и Аустријанцима. Осечина се доцније, а то је од прилике 1790. г., почела по поприлично насељавати из других села, а нешто је се од Осечанаца вратило и из Аустрије. Турци почну долазити у Осечину и надгледати своја имања, која су била око Јадра и Ловачке (реке).

Један пут деси се овакав случај. Једне године, у јесен, Глигорије и Мијаило, брат му, били су купили три обора свиња, и хтели су, да их крећу преко Шапца за Аустрију. Тих дана био је дошао спахија осечански са својим заптијама, да збира храну око реке Ловачке. У месту званом „Збегови“, биле су хрпе са кукурузом. Спахија је позвао све сељаке, да дођу у вече, да љуште кукурузе, и издао је наредбу, да сваки доведе, који има лепу младу или девојку, те да му праве шенлук. Света се било искупило много на хрпи, све село, сем Недића, који су били с кућом под самим Влашићем, и које Турци нису никада звали, да им што раде, нити су пак они хтели. То вече, на комишању, спахија је био натерао једног сељака, да лаје, а другога да вије. Они су то морали да раде. Глигорије и Мијаило били су спремни, да сутра дан крећу свиње. Када чују то урлање и вијање, рећи