Brastvo

202

ће Глигорије: „Иди Мијаило, и види, шта оно раде Турци од оних људи“. |

Мијаило му рече: „хоћу Глишо“ и оде на хрпу. Спахија седи, са својима, те вечерају и држе: неки младу, а неки девојку на колену. Пред њима су велики чанци дрвењаци са медом и прженим пилићима. Мијаило приђе њима, и назове им Бога. СОпахија му прими Бога, и рече му: „баш си батли, Михаило, оди да вечерамо“. Мијаило им љутито рече: „по вери вас турској, мало вам је што вам сиротиња узора, окопа, сабра, већ је још и ерамотите и нагоните да лаје и вије“. Пошто то изговори, саже се и узе један дрвењак с медом, па оним дрвењаком спахију у преса, за тим извади свој јатаган иза појаса, и растера њим све Турке са хрпе, па онда дигну јатаган у вис и повика: „да мном, сиротињо, у вери вас! Ја бих псе побио, да ми није жао за пса по 1000 гроша“. Свет се сав крену за њим. Спахија и његови побегоше куд који. Свету је онда казао: „Сваки сутра рано, који има коња, који кола потерајте, и понесите вреће, па хајдте хрпи, да вам поделим жито“. Свет је тако и урадио. Жито су поделили по радинима, чардак спахијски оборили. Турчин више није смео доћи никад у „збегове“, да тражи хране, већ је радио сваки себи.

Глигорије је оно јутро отерао свиње, да прода. Спахија овај случај одмах јави Ибишу Јајићу из Ваљева. Овај им пошаље неколико момака, да би похватали Недиће, или их побили. Јајића момци и спахије дођу кући Недића, и опколе је, али ту не нађоше ни једнога брата, већ само баба-Неду и жене с децом. Пошто су опколили кућу, врата завежу, да не би смело изаћи ни једно од чељади, те да не јаве људима (Недићима), да је кућа оп-