Brastvo

253

кољена, и да има око ње Турака. Недићи су били у пољу. Са једнога виса, према кући, угледају Турке и многи свет око куће. Почну се договарати, шта, ће да раде, те да избаве чељад. Мијаило ће рећи: „ја ћу ићи и избавићу их“. Тада узе у једну руку пун сребрњак, а у другу јатаган, и упути се право кући. Онај свет који су Турци повели одмах направи капију, кроз коју прође Мијаило и дође до кућњих врата. Када је дошао пред кућу, сасма, без бриге, потеже јатаганом, те пресече конопад на вратима, опсовавши им веру: „зар — вели — пре времена затвористе нам кућу мртвим коцем“. Свету повиче: „за мном те, браћо!“ Свет пође за њим, а Турци се разбегну куд који, а особито када угледаше и осталу браћу, да иду са оружјем.

Више пута су Турци долазили њиховој кући, са намером, да им досаде, али никада нису им могли ништа.

Кад је била „Кочина Крајина“, и они су били у редовима осталих бораца, и имали су своје чете, били су као неке буљук-баше. За време тога ратовања имали су више бојева с Турцима. Прича се, да су Турци једном ударили на српску стражу у у Црниљеву (Шабачком). Стража је била код „Бабина Гроба“. Случајно је била заспала. Турци опколе и покољу све стражаре, ударе и на другу стражу, једнога убију, остали стражари нагну бежати. Турци припуцају за њима. То се чује у Недића чети, брзо се спреме и дочекају Турке на Влашићу, под Мраморјем. Турке су предводили некакав Али-ага и Рустем-бег из Сокола — (Рузмир). На Мраморју их дочекају Глигорије и Мијаило, п бој се отпочне. Ту су Турци изгубили 77 војника, и самога Рустема стигну код „Велике баре“, која