Brastvo

9 сл сл

виде бурунтију рече баби: „Ова бурунтија пише за Глигорија, а за оног другога не. Оно је бели прави хајдук“. „Није, душе ми, честити ага! Оно му је млађи брат. Он га свуда води са собом“. Атанлија се не да ни осолити, већ ће рећи Неди: „Овога ћу ти пустит ; а онај други остаје овде. Он је прави хајдук“, па онда нареди, да се Глигорије пусти, да иде слободно кући. Неда замоли Аганлију, да јој допусти, да бар оде до Мијаила, те да га види, и да се са њим поразговори, и да му однесе мало хлеба. Аганлија јој допусти, те с једним стражарем оде пред кулу. Стражар кулу отворп. Глигорија. пусти, да иде Аганлији. Неда даде Мијаилу једну торбу е понудама, међу којима је била и једна погача. У погачу је баба била замесила једно јеге, које је Мијапло нашао у погачи, када је погачу преломио.

Мијаило је полако ноћу избио једну циглу оним јегетом, па и другу, и трећу; те тако направио рупу, кров коју се извуче из куле, само у гаћама и кошуљи скочи у Дунав. Из воде иеплива и стане бежати уза Саву Макишем. Дању би се где сакрио у шуми или сену, а ноћу би бежао.

Сутра дан дођу Турци, да га изведу и погубе. даповест је била, да му најпре живу зубе поваде, па онда погубе. Када су отворили кулу, и ту га нису нашли, отрче дахијама и јаве. Дахије заповеде, да га одмах јуре и траже. Војници појуре, на хатовима, путем кров Макиш, не би ли га где стигли и ухватили. Нигде га нису могли наћи.

Мијаило пређе Колубару и дође у Бањане (ваљ. окр.). Два дана није ништа јео. Наиђе у Бањанима на једну домаћинску кућу, где једна жена меће хлеб у пећ. Замоли ону жену, да баци најмање парче колача у пећ, те да му да, јер има —