Brastvo

2 сл ~)

већ оде у шуму ниже куће. Тек што се склонио у шуму, угледа повећи број Турака, да иде њиховој кући, да је запале и затру њихову породицу. Уз пут су срели њихова најмлађег брата Спасоја, који је био пошао у воденицу, па га салете да ухвате. Спасоје остави коња и почне бежати. Турци га не смедну јурити, •већ напусте за њим једног Србина, и заповеде му да га ухвати. Спасоје је имао са собом једну секирицу, започне њом претити ономе сељаку, да ће га свега исећи, само ако му се приближи. Турци су уз пут убили некога Тому Мојсића из Осечине. Глигорију то све јаве. Мати му јави да је пи Мијаило дошао из Београда, и да је у шуми испод куће. Глигорије јој радосно повика: „А камо га, по души га, зови га овамо !“. Неда зовне Мијаила, који одмах и дође.

Када су Турци Спасоја дотерали до близу куће, Спасоје заокупи бежати. Један Турчин заокупи Спасоја да га стигне, а и остали појуре за њима. Глиторије и Мијаило, када то видеше испред куће, заседну иза трешања испред куће, и одатле очекиваху Турке, да ударе на кућу. Тек што су тако ухватили бусије, Мијаило угледа Турчина да јури Спасоја и хоће скоро да ухвати, потегне из пушке, погоди Турчина између ногу и тако га осакати. Глигорије повика: „Шта би Мијаило, ти уби Турчина |“. „Није, Глишо, у веру га, но се само поквари“. Ту се започе бој између њих и Турака. Турке су разбили, многе побили и ранили, а остало је побегло натраг у Соко. Ови су Турци послани били из Сокола, да утамане сасма кућу Недића; јер су били чули, да су погубљени Глигорије и Мијаило у Београду.

Пошто су ове Турке — Сокољане — разбили, одмах спреме жене и децу, и сав мал, напусте кућу

БРАСТВО УП. 17